Budjenje...
stefanprinc | 28 Jan, 2010, 08:54 |
Generalna
| (441 Reads)
Trenutak tisine... Onaj trenutak izmedju proslosti i sadasnjosti, svega onoga sto je iza nas i onoga sto ce se desiti kada otvorimo oci. Ali jos ih ne otvaramo... Ne... Osluskujemo, cujemo tisinu.... Disemo sve brze... Ne otvaramo ih jos uvek... Ne zelimo da igubimo njen lik... Da... Bila je tu cele noci... Tako stvarna, tako jedinstvena... Ne zelimo da je izgubimo zbog neke glupe stvari kao sto je vracanje u stvarnost. Jedna nebitna cinjenica kao sto je ta da je nemamo u realnosti nas nece naterati da otvorimo oci i izgubimo je... Po ko zna koji put.. Zato cutimo, jos uvek nam je toplo, jos uvek nismo budni, ona je jos uvek tu...
Postajem sve svesniji okoline. Njena slika je sve manje bistra. Njen glas je sve tisi, a do sada mi je saputao tako divne stvari. I ona vise ne cuje mene. Ne moze da cuje sve ono sto joj imam reci, a slusala je cele noci. Prokleto jutro me sve vise obuzima, probudicu se. Ne zelim da udjem u jos jedan dan. Ne zelim da je opet nemam.
,,Slusate program radia..."
Oci su otvorene. U trenutku nisam svestan toga, usao sam u novi dan. Ponovo sam sam u hladnom krevetu, kada budem sklonio ovaj pokrivac sa sebe, bice jos hladnije...
Jos jednom, stavljam osmeh na lice... Idemo dalje....
Sanjamo budni...
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=85139
