« Prethodni | Sledeći»

Ljubav na najfiniji nacin...

stefanprinc | 03 Jul, 2009, 20:01 | Generalna | (304 Reads)
,,Nisu dovoljne reci 
Samo obicne reci 
Da me vrate u zivot 
Nije dovoljan dodir 
Ni da znam da te imam 
Jos samo par godina za nas 

Da li znas kako zelim da te nadjem 
Da li znam sta treba da znam 
Voli me kako nikad nisi volela "
 
Ponekada se zapitam da li je ona vredna svega toga... Tada, naljutim se na sebe, udahnem duboko i nasmejem se. NARAVNO DA JESTE!!! I vise je zasluzila... Ona me je nacinila ovakvim kakav jesam. Podsetila na stvari, meni poznate, ali zaboravljene... Na zalost, nije se zadrzala dugo... Poput andjela, spustila se iz oblaka na moje rame, sapnula mi dve tri reci, ucinila me boljim deckom, zatim rasirila svoja predivna, bela krila i odletela daleko, daleko od mojih dodira, poljubaca... Plakao sam, zatim se nasmejao kada sam se setio trenutaka provedenih sa njom, a onda sam plakao jos malo. Nedostaje mi, i dalje kada je pogledam osetim onaj blag trzaj u stomaku i osetim kako me peckaju obrazi... I dalje kada sklopim oci vidim nju. Tisina i dalje govori njenim glasom, a dasak vetra sa severa donosi njen miris.... Vredna je svakog stiha, vredna je svake suze, svakog jecaja i svake moje misli...
Da li sam ja zaljubljen? Zakljucite sami, ako se ovo sto mene boli zove ljubav, onda ona i nije tako lepa. Ali pretpostavljam da mora tako. Ljubav je novcic sa dve strane, samo sto je kod mene pao na pogresnu. I necu je zaboraviti, ne skoro. Mozda nikad. Trenutno ne zelim. I nadam se da ce se vratiti. Obraduje me svaka njena poruka, svaki njen smesak mi ulepsa dan...
Ona je sanjar, mastovita, lepa, ume da me nasmeje, ukusnih usana i senovitih plavih ociju... Volim njen osmeh i nacin na koji malo sagne glavu kada se smeje. Volim kako vetar pomera njenu kosu i kako me nezno i polako ljubi. Odnosno kako me je ljubila... Secam se kako su joj ruke stalno bile hladne i kako sam pokusavao da ih zagrejem poljupcima. Heh, mislim da mi nedostaje...
 ,,Zlatna slova, njeno ime
budi rijeke zaspale
svojim dahom pali vatre
iz iskri sto su ostale

I tako kruzi u meni
kao plima vjecita
njezno plete moje niti
i u toj igri uziva

A kada me dotakne
ja protrnem
i bogove i vragove zovem
ako mogu vrijeme da zaustave

U mojoj dusi
tisucu svijeca sja
i sve do jedne, sve do jedne
ona je upalila

Jer kada me dotakne
ja protrnem
i bogove i vragove zovem
ako mogu vrijeme da zaustave..."
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=60329
Permalink | Komentari (7) | Trekbekovi (0)
Dodaj komentar
Dodaj komentar





Zapamti me

Comments
[7] [Komentari]| Autor casper | 03 Jul 2009, 21:08

Ne, nisi ti zaljubljen... ti volis...istinski.
Sudeci po slici, ako si to ti, jos si mlad i sigurno ces pronaci svoju drugu polovinu, mada ovo o cemu pises tesko da ces ikada zaboraviti.

[6] @casper[Komentari]| Autor stefanprinc | 03 Jul 2009, 21:41

to sam ja... ne samo slika, svaka moja rec, to sam ja...
Nije u pitanju proza, poezija... Mozda nisam napisao ja sve, ali pronalazim se u tome.
Mlad jesam, i mnogo ce vode proteci rekom vremena kojom ja plovim, ali pitanje je da li ce voda odneti njen lik... za sada to i ne zelim...

[5] [Komentari]| Autor casper | 03 Jul 2009, 22:23

Sasvim te razumem... posebno to "Ne zelim"....
I ne mora vreme da obrise njen lik, bilo bi dobro da vreme ucini da ne boli, da bude samo lepa uspomena

[4] @casper[Komentari]| Autor stefanprinc | 03 Jul 2009, 22:31

Sve je to mnogo komplikovano...
I zalim za toliko mnogo stvari i sve to predugo traje...
I svi pricaju sta bi trebalo da radim, a ja znam sta zelim, a to kako stvari stoje necu dobiti...
Ta cura i ja smo u dobrim odnosima, ona vecinu ovih stvari zna i imala je priliku i da ih vidi...
Nije mnogo vredelo...
Jedino zalim sto je to moglo da bude mnogo vise...
Ali, dobro...
Mozda, jednom...
ne moze mi niko oduzeti nadu... :)))

[3] [Komentari]| Autor casper | 03 Jul 2009, 22:59

Prince, ko zna...
Svi se mi nadamo...
Nadu nikada nemoj gubiti.
Zaista te razumem, ali vidim da ti sve vec sam znas.

[2] [Komentari]| Autor sanjarenja56 | 04 Jul 2009, 07:53

Nedostaje ti, to je jasno. A nedostajanje je 75% ljubavi, ako ne i 100%...

[1] [Komentari]| Autor Nina | 05 Jul 2009, 23:24

Divan tekst :-)